- Један дио међународне заједнице, онај који је сарајевске спинове прихватио као увијек истините, а бошњачки национализам као државни, који је увијек угрожен, и увијек жртва, прихватио је ту тезу. Која је не само погрешна. Него и злочеста
- У Федерацији се годинама пљује на Српску а из дана у дан се благодари политички и ратни учинак Српске на повећан број Бошњака у ФБиХ. Истовремено се напада Хрвате што се под ударом Сарајева окрећу Бања Луци
КАДА је своједобно, први пут, или који већ, Жељко Комшић наметнут протууставно, за хрватског члана Предсједништва, пропаганда најразорнијег БХ национализма свијету је то тумачила као доказ ширине душе бошњачког човјека. Јербо бошњачки човјек није тако узак, националистички тип човјека, као што су уски српски и хорватски људови.
Према спину тог национализма, бошњачки човјек бира човјека, не бира припадника племена. Јербо бошњачки човјек, ево видите, више је гласова дао човјеку из другог племена неголи из свог.
Један дио међународне заједнице, онај који је сарајевске спинове прихватио као увијек истините, а бошњачки национализам као државни, који је увијек угрожен, и увијек жртва, прихватио је ту тезу. Која је не само погрешна. Него и злочеста.
Да је бошњачки национализам узео припадника хрватског народа, Жељка Комшића, и изабрао га за бошњачког члана Предсједништва, да је дакле Хрват, Комшић, био изабран два пута из реда бошњачког народа, пошто синтагма „ред неког народа” није ништа друго доли изборна јединица која означава један народ у ФБИХ, изборна јединица коју Изборни закон, овакав неуставан не види, да је дакле бошњачки човјек на функцију која му по Уставу припада изабрао хрватског човјека као свог предсједника, то би био тај чин о којем је говорио најразорнији национализам у БиХ.
Бошњачки национализам.
Но како је добри бошњачки човјек, у Федерацији изабрао бошњачког човјека, као свог представника из своје изборне јединице, из реда свог народа, те успут наметнуо хрватског члана Предсједништва, који по Уставу треба бити изабран из реда хрватског народа, не из реда бошњачког народа. А све то користећи чињеницу да Анекс 7 није испуњен, и нитко није враћен, потом чињеницу да је након рата, број Бошњака у ФБиХ, што протјеривањем Бошњака из РС-а што протјеривањем Хрвата из ФБиХ, што протјеривањем Срба из ФБиХ, драстично порастао у односу на Хрвате, и Србе у ФБиХ.
У име мира и суживота користила се управо математика рата, учинак рата и геноцида.
У Федерацији се годинама пљује на Српску а из дана у дан се благодари политички и ратни учинак Српске на повећан број Бошњака у ФБиХ. Истовремено се напада Хрвате што се под ударом Сарајева окрећу Бања Луци.
Док заправо једини прави савез с Бања Луком има Сарајево. Сарајево сваким даном пуца плодовима рата који му је поклонила Бања Лука. Ал не Додикова Бања Лука. Него Караџићева. Чавићева Бања Лука. Она с којом је Сарајево и данас у савезу.
Стога је питање како је то неким западним коментаторима проблем сурадње два мања народа, а није им проблем сурадње Сарајева с Геноцидом? Јер, ако Сарајево, из дана у дан користи посљедицу Геноцида, и протјеривања, како би из ФБиХ истиснуо и најмалобројнији БХ народ, након што су Срби потпуно истиснути, што је то него експлоатација, транслокација геноцидне политике?
Дакле, тко је у коначници у коалицији с Караџићевцима и геноцидним политикама? И мисаоно, и практично и геополитички? Тко заговара да се резултат рата у БиХ политички испоштује у ФБиХ?
Додај коментар